Данијел Игрец, генерални секретар и члан Председништва Савеза Срба Словеније у разговору за портал Српске новине говорио је о српској заједници у тој држави.

Његов интервју преносимо у целини:

Српске новине: Од када постоји Савез Срба Словеније и који су главни циљеви овог савеза?

Д. И.: Савез Срба Словеније је основан у јуну 2019. године у Парохијском дому СПЦ у Љубљани. Још приликом оснивања ми смо као свој најважнији приоритет истакли обједињавање српске националне заједнице у Словенији. Изузетно ме радује што је наша организација у протеклих годину и по дана свог активног рада успела да у својим редовима окупи већину постојећих српских културних, уметничких и просветних удружења која делују у Словенији. Историја нас учи да је српски народ своје највеће подвиге остваривао само када је наступао саборно и јединствено, а сви знамо да корени тог јединства проистичу из непролазних вредности светосавске традиције и косовског завета. Циљ Савеза Срба Словеније је да чува и негује тековине на којима Срби почивају и опстају као народ, а то су српски језик, ћирилично писмо, православна вера, богато вишевековно културно и историјско предање. Очување тих вредности не само да доприноси опстанку и кохезивности српске заједнице у расејању већ представља најсигурнији и најпостојанији пут ка даљем унапређивању права и статусног положаја српског народа у Словенији.

Српске новине: Колико су Срби из Словеније повезани институционално са Србима у Србији?

Д. И.: У Савезу Срба Словеније сматрамо да су чврсте везе са матицом један од кључних фактора у очувању националног и културног идентитета Срба који живе у расејању. Искуство других европских земаља нас учи да је поуздана и контуниурана подршка матичне државе од пресудне важности у афирмацији и унапређењу права њеног народа у дијаспори. Искористио бих прилику да подсетим да су оснивачкој скупштини нашег Савеза поред многих важних гостију присуствовали и највиши представници српске Цркве и државе. У посебно задовољство нам је било што смо тог дана могли да угостимо Његову светост патријарха српског господина Порфирија, тада још митрополита загребако-љубљанског као и изасланика Председника Републике Србије, господина Селаковића. Веома смо захвални нашој СПЦ као и институцијама државе Србије што су исказале бригу за положај Срба у Словенији и што пружају несебиичну подршку нашим напорима да сачувамо језички, културни и духовни идентитет српског народа у Словенији. Желим да нагласим да је Савез Срба Словеније током фебруара ове године организовао и први онлајн радни састанак представника српских удружења и организација из региона и дијаспоре на којем су учествовали и представници Одбора Народне Скупштине Републике Србије за дијаспору и Србе у региону.

Савез Срба Словеније се труди да још додатно ојача институционалне везе српске заједнице у Словенији са матичном државом. Желим да истакнем да смо у протеклом периоду остварили контакте и сарадњу са низом значајних друштвених и привредних институција као и са многим културним и завичајним удружењима Срба у самој  Србији. Посебно желим да издвојим подршку коју су нашем Савезу пружили Град Нови Сад, институције АП Војводине као и покрајински Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. Србима у Словенији је подршка матице од изузетног значаја јер поред тога што нам улива поверење и даје мотивацију за даљи рад она представља и гаранцију просперитета наше заједнице. Ми ћемо и убудуће наставити да радимо на јачању наших веза са матицом јер смо уверени да постоји простор за то и да тиме доприносимо учвршћивању мостова пријатељства између српског и словеначког народа и њиховом међусобном привредном и културном повезивању.

Српске новине: Његова светост патријарх српски Порфирије до устоличења био је епископ Загребачко-љубљански. Колико је његов духовни рад утицао на литургијски живот Срба у Словенији?

Д. И.: Срби у Словенији смо са посебном радошћу примили вест да је митрополит Порфирије вољом Духа Светога изабран за новог поглавара СПЦ јер смо знали да наша Црква добија достојног наследника Светога Саве, врхунског теолога, а пре свега мудрог и брижног духовног пастира, који ће доследно чувати нашу светосавску традицију и несебично бринути о духовним потребама свога народа. Рад нашег патријарха за време док је био митрополит љубљанско-загребачки неизмерно је допринео духовном и националном освешћивању српског народа, његовом духовном буђењу и повратку вере у свакодневни живот нашег човека. Његова светост је својом мудром и увек одмереном речју, својим духовним умећем и искуством био неисцрпиви извор духовне снаге нашем народу на овим просторима. Он је својим неуморним радом показао како се воли и поштује српско верско и историјско предање. Подсетићу да је управо захваљујући његовом залагању у Словенији, тачније у Марибору, одржана Свечана академија поводом 800 година самосталности Српске православне цркве и 600 година од рођења грофице Катарине Кантакузине Бранковић, прве православке у Словенији.

Српске новине: Недавно је Савез изабрао координаторку за хуманитарна питања која је поријеклом са Косова, стога и наше питања: Какав је став Срба Словеније о Косову и Метохији?

Д. И.: Веома ме радује да сте поставили ово питање. Српски књижевник Драгутин Илић једном приликом је записао: „Од чобанина до краља у српском народу одувек је живело косовско предање.“ Ми морамо да будемо свесни да Срби и Србија не постоје без Косова и Метохије. Када причамо о српском идентитету ми мислимо на косовски завет јер је косовски завет духовна вертикала нашег идентитета. Сва наша цивилизацијска, државна, научна и културна достигнућа стварана су на тековинама косовског предања и видовданске етике. На том темељу саграђена је и модерна српска нација. Зато је очување Косова и Метохије, и у територијалном и у духовном смислу, услов нашег опстанка у будућности. Тако сматра и осећа огромна већина Срба који живе у Словенији. Зато је наша брига као кровне организације српске заједнице усмерена и ка неговању наших историјских, културних и духовних спона са Косовом и Метохијом. Ту бригу за нашу светињу желели смо да искажемо и на хуманитарном пољу и радује ме што могу да најавим да ћемо у наредном периоду посебну пажњу посветити пружању помоћи нашем народу у јужној покрајини, посебно нашим најмлађима који живе изоловани у енклавама. Уколико прилике то дозволе, планирамо и да угостимо српску децу са Косова и Метохије на словеначком приморју.

Српске новине: Да ли је заједница Срба у Словенији активнија сада од када је отворена управа за сарадњу са дијаспором на чијем је челу г. Арно Гујон или је и раније била активна у очувању српске културе и језика?

Д. И.: У Словенији већ деценијама постоје многа српска културна и просветна удружења која су својим радом пружила немерљив допринос очувању српске културе и традиције, српског писма и језика. Оно што посебно желим да истакнем је да је оснивањем Савеза Срба Словеније тај процес добио једну нову димензију односно један нови замах. Брига за очување нашег језичког, националног, културног и духовног идентитета подигнута је на виши ниво, она је препозната као стратешки циљ који можемо постићи само заједничким и координисаним радом и залагањем, обједињени и сложни.  У прилог томе говори и подршка коју смо добили и од новоизабраног водства Управе за сарадњу са дијаспором као и од Министарства спољних послова Србије.

Вођени идејом јединства српске заједнице у Словенији у Савезу смо током протеклог периода покренули неколико значајних активности које имају за циљ како очување српског идентитета тако и унапређење нашег статусног положаја у Републици Словенији. Посебно бих желео да издвојим наш пројекат о увођењу допунске наставе српског језика у словеначке основне школе, који смо реализовали у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и са надлежним институцијама државе Словеније. Наши људи су изузетно позитивно реаговали на овај пројекат о чему сведочи и податак да се за веома кратко време више од хиљаду и по српских ђака пријавило за учење српског језика. Такође не могу ни мимо нашег највећег културно-уметничког пројекта Свесрпски сабор који смо одржали током 2020. године. У питању је годишњи пројекат Савеза, усмерен ка промовисању српске историје, културе и традиције кроз разноврсне садржаје и културне вечери на којима су предавали еминенти стручњаци из Србије и нашег расејања. Што се статусног положаја Срба тиче желим да подсетим да је наш Савез крајем прошле године Влади Републике Словеније поднео званичну иницијативу о увођењу регистра верске и националне припадности. Затражили смо од надлежних институција Словеније да свим грађанима омогуће да се слободно изјасне о својој верској и националној припадности. Тиме би се створио правни основ за прикупљање података о верској и националној структури становништва Словеније што би пружило увид у стварни број Срба у Словенији. То би уједно олакшало напоре српске заједнице за стицање статуса националне мањине у Словенији и пружило додатни легитимитет нашим залагањима да у Словенији остваримо већи степен колективних права и слобода. Желим да напоменем да је Влада Словеније нашу иницијативу узела у разматрање и ми се надамо да ћемо ускоро добити и званичан одговор од надлежних институција.

Цео интервју у оригиналу доступан је на следећем линку: www.srpskenovinecg.com