Међу првим активностима Савеза Срба Словеније се истакао пројекат увођења допунске наставе српског језика у словеначке школе, који су подржале Словенија, Србија и Република Српска, а судећи по одзиву деце, подршка и од оних којима је пројекат намењен, није изостала.

Логистика пројекта је припала Сектору за образовање, који је протеклих неколико месеци својим ангажманом оправдао поверење које му је дато. У Сектору образовања делује пет дама: Јадранка Бети, Данијела Пећанац, Слободанка Марчета, Рада Ћирковић и Сњежана Бранисављевић.

„Језик  је један од кључних сегмената који гради  човекову личност. Морамо се  залагати да сваком детету омогућимо прилику да учи свој матерњи језик без обзира где живи. Предности  су многобројне и сваку ситуацију користим да то истакнем.

Од великог је значаја да  дете  научи матерњи језик , јер то је језик на коме размишља и осећа. Његово знање је важно и корисно за  учење  других језика, тако и за усвајање свих осталих знања. Посебно сам  поносна да сам део тима коме је успело да деци омогући једно од њихових основних права.“, истакла је Јадранка Бети, професор српског језика и књижевности.

„Српски језик је, између осталог, посебан  по свом писму, ћирилици, које је једно од најсавршенијих писама на свету и велики акценат стављамо на њено учење и употребу. Много можемо постићи  личним примером, поштовањем језика и писма, поштовањем свог народа и порекла, јер само тако ћемо знати  да поштујемо  народ и државу коју смо изабрали да живимо“, додала је Бети.

Јадранка Бети, професор српског језика

Јадранка је звање професора српског језика  стекла на Филолошком факултету у Београду, где је и живела до 2011. године. У Србији је радила као професор, лектор и модератор књижевних манифестација. Тренутно живи и ради у Копру где је наставила и своје професионално усавршавање на студијама инклузивне педагогије, на Педагошком факултету.

Активна је у организацијама које помажу досељеницима, првенствено деци, да се лакше и брже уклопе у нову средину, организује радионице учења ћирилице и активно промовише учење матерњег језика српске деце у Словенији кроз Ћириландију, школицу српског језика која делује у склопу АКУД „Коло“ у Копру. Захваљујући свом досадашњем ангажману за српску заједницу у Словенији добила је место координатора Сектора за образовање Савеза Срба  Словеније.

Данијела Пећанац, професор словеначког језика, објашњава мотив њеног ангажмана као главног координатора пројекта увођења допунске наставе српског језика у словенчке школе. Данијела је овај задатак, схвативши да исписује странице новије историје Срба у расејању, прихватила са задовољством, што се и може видети у њеним речима:

Данијела Пећанац, професор словеначког језика

„Сваке године у свету нестане до 10 језика и то су званични подаци УНЕСKО-а. Бојазан за такву судбину нашег матерњег језика у нашем окружењу, посебно након сазнања да више деце изучава холандски језик у Словенији, него српски, била је наш покретач у овај пројекат. Сматрам да је сада био прави тренутак или крајње време да српски језик поставимо на место које му припада у нашој заједници и домовини Словенији, тиме што ћемо званично започети да га проучавамо у државним школама које похађа велики број ученика српске националности.“, рекла је Данијела и додала:

„Данас, након скоро хиљаду и по евидентираних пријава, сматрам да смо успели у првобитном науму и тако остварили дугогодишњу жељу многих Срба у Словенији. Поносна сам на сваког члана екипе која је несебично радила на овом пројекту свих ових месеци. Мој посао је заиста био обиман, али сам га радила са задовољством, уживајући у помоћи и подршци свих координатора, распоређених по целој Словенији, као и Извршног одбора Савеза Срба Словеније.“

Данијелу Пећанац је љубав према писаној речи одвела на Филозофски факултет, где је, уз рад у учионици током студија, стекла звање професора словеначког језика и књижевности у року и наставила да предаје словеначки језик. Како ову даму краси жеља за сталним надограђивањем знања, уписала је студије трансакционе анализе, једне од области психотерапије, те образује глас на часовима соло певања.

Њену љубав према раду са децом је преточила у дугогодишњи рад са најмлађима у склопу Црвеног крста и социјалних радионица у основним и средњим школама на тему заједничке динамике, а патриотизам кроз чланство у СКД „Марибор“ у ком више од једне деценије игра у првом ансамблу и оснивач је дечјих фолклорних група, које је и водила пуних седам година.

„Српском језику сам посветила скоро цели свој живот и не могу објективно да причам о његовој важности, али сам сигурна да, по једној од дефиниција матерњег језика, то је језик на ком особа мисли и сања, желим да моје дете мисли и сања једнако као ја и његови вршњаци у Словенији, са којима се изједначава по националности и религији.

Сви смо сведоци тренда скривања националног идентитета код српске деце у Словенији, то највероватније чине да се не би разликовали од својих вршњака са којима проводе највећи део дана, у тим најосетљивијим годинама. Треба их освестити да њихова различитост од другара Словенаца није њихова мана, а то се једино може урадити исправним упознавањем деце са њиховим језиком, културом и коренима, кроз Наставни план и програм, иза којег стоји велики број стручњака, те са још једним стручњаком, који ће тај програм на најбољи начин спровести у учионици.“, објаснила је Слободанка Марчета, професор српског језика и књижевности.

Слободанка Марчета, професор српског језика

Слободанка Марчета је звање професора српског језика стекла у Бањој Луци, а студије наставила у Источном Сарајеву, на којима је за ужу научну област изабрала Савремену организацију наставе српског језика.
Као професор је радила у основним и средњим школама у Приједору, а у склопу једног програма је радила и као професор српског језика као нематерњег за стране држављане у Босни и Херцеговини.

Љубав према српском језику и изучавању правописа су јој омогућили лекторске ангажмане у Музеју Козаре, Позоришту Приједор, часопису за књижевност и културу „Катедра“  и многим другим установама у Приједору и Бањој Луци. Била је члан СПКД „Просвјета“ Приједор у оквиру којег је основала Књижевни клуб, водила радионице реторике и беседништва, рецитовања и сценског изражавања за ученике.

Залагала се за очување ћирилице кроз књижевне и културне манифестације, публикације књижевног стваралаштва, радионице за децу и пензионере, те многе друге активности за које је награђена признањем Читалачка значка, 2015. године. Љубав према педагогији је надоградила инклузијом у пракси у склопу Заштитне радионице у Приједору. У Словенију се доселила 2018. од тад бележи активизам у огранку Хуманитарне организације Срби за Србе Словенија и у Друштву за српски језик и културу Љубљана, испред којег се налази у овом сектору.

Рада Ћирковић, професор разредне наставе

„Делимо судбину са свим Србима у иностранству, а то је потешкоћа очувања матерњег језика у земљи у којој се не говори наш језик. Због тога се јавила потреба за организованим учењем српског језика и у целом свету су установљене допунске школе у којима деца уче српски језик.

Неке од њих трају већ више деценија, као што је рецимо школа у Берну у Швајцарској. Школе су претежно организоване при нашим амбасадама, црквеним заједницама или удружењима Срба у дијаспори, какви су и код нас били појединачни случајеви, пре овог пројекта.

Након свега, не могу да сакријем понос што се Словенија, земља у којој живе моја деца, напокон уписује у листу земаља у иностранству у којима су Срби исказали жељу да се њиховом матерњем језику озбиљно и одговорно приступи.“, речи су Раде Ћирковић, професора разредне наставе.

 

Рада Ћирковић је звање професора разредне наставе стекла у Бијељини. Тренутно живи у Новој Горици где већ дужи низ година, у оквиру Друштва Свети Стефан, активно ради на очувању српског језика у Словенији, кроз наставу, радионице и разне манифестације. У име поменутог друштва, Рада је члан Сектора.

У Сектору за образовање Савеза Срба Словеније делује и економиста Сњежана Бранисављевић из Чрномеља. Сњежана је члан СКД „Ново Место“ више од једне деценије у оквиру којег делује као секретар, игра у првом ансамблу, води дечје и омладинске групе певања и фолклора и води подружницу у Чрномељу, а испред којег се налази у Сектору образовања.

Сњежана Бранисављевић, економиста

Иако прича неколико светских језика, испред свих јој се налази матерњи језик:

„Преко српског језика се повезујемо са члановима своје породице, родбине и пријатељима који не живе у Словенији. Познавање матерњег језика омогућава да језичке баријере не учине странцима нас и нама блиске особе.

То је нарочито важно за децу која одрастају изван језичких, културних и географских граница своје матице – да не буду странци онима којима заправо припадају.“, објаснила је Сњежана и додала:

„Овакво организовано учење српског језика, какво ћемо добити у Словенији захваљујући овом пројекту, није једини, али је сигурно најбољи начин да га што дуже сачувамо на овом подручју.“

 

Од школске 2020/2021. године, 1465 српских ученика основних школа у Словенији имаће могућност да похађају допунску наставу српског језика. Савез Срба Словеније је у контакту са директорима свих основних школа у Словенији спровео иницијативу, са циљем да се идентификују основне школе у којима ће се од следеће школске године бесплатно изводити допунска настава српског језика. Настава српског језика биће извођена у форми двочаса (2 x 45 минута) једном седмично, у току радне седмице, а изводиће се према званичном Програму основног образовања и васпитања у иностранству Министарства просвете Републике Србије који обухвата садржаје из три предмета: српски језик, моја отаџбина Србија и култура српског народа.

Кроз вишемесечну кампању у целој Словенији, постигао се овај фантастичан резултат. У кампањи је волонтерски учествовало више десетина координатора, а све је свесрдно подржала СПЦ у Словенији.

Сектор образовања је једногласан у закључку да њихов посао по овом питању тек почиње, али су сигурне да им елана неће понестати и да су сигурно започели једну дуговечну праксу и традицију Срба у Словенији.

 

Текст: Слободанка Марчета